Источник- Епархија Канадска

Грчка влада преполовила је финансијску помоћ Светој Гори у односу на раније године. Како је саопштило Министарство економије, помоћ ће ове године износити 1,45 милиона евра. Идеја да се помоћ потпуно укине, пошто манастири имају знатну имовину ван граница Атоса, на коју до сада нису плаћали порез, одбијена је. На недавном састанку представника свих 20 манастира оштро је критикована грчка влада због намере да опорезује некретнине манастира које се налазе ван Свете Горе.

Они на северу Грчке поседују обрадиве површине и шуме, а у Солуну и у Атини зграде са становима и пословним простором, као и продавнице. Манастири помињу могућност да «прекину односе» са владом у Атини, или их бар замрзну, дали су јој «рок» до 15. маја да се одустане од намере опорезивања. У случају да се не нађе решење за спор, монашка заједница би се обратила «православним земљама» за интервенцију и подршку. Помињу се Русија, Бугарска и Србија.

Манастири тврде да немају од чега да плаћају порез, приходи које остварују одлазе на трошкове за хиљаде посетилаца који долазе на Атос, њима се не наплаћуне смештај и исхрана. На састанку представника манастира, један манастир се пожалио да је држава већ обуставила плаћање кирије за простор који јој је дат у закуп, уз образложење да се не плаћа порез. Влада у Атини пребацује Атосу да у питање његовог односа са властима покушава да укључи «руски фактор». То је рађено преко игумана Ватопеда, Јефрема, који је од Атине оптужен за новчане малверзације. Владимир Путин је као премијер Русије и «ходочасник» за Ускрс желео да посети Атос, посебно Ватопед, што је грчка влада спречила, не желећи «уплитање страног фактора».

Атосу се замера да је о посети преговарао мимо Атине, желећи да на њу изврши притисак. У круговима грчке владе се говори о «великом незадовољству» према држању Свете Горе и неспремности да у време «привредне катастрофе» потпомогне опоравак земље, плаћањем пореза на приходе који нису у вези са «верском делатношћу». «Византијска дипломатија» измедју Атине и Атоса покушава да спречи потпуни прекид односа.

Посебно је ангажован цивилни гувернер Атоса, Аристос Касмироглу, који је именован од грчке владе. У изналажење решења укључен је и цариградски патријарх Вартоломеј, под чијом је јурисдикцијом Атос. У Атини се напомиње да ни садашња али ни будућа влада неће одустати од намере да светогорске манастире приволи «ма на који начин», да плаћају порез.

Смена руског епископа Александра Драбинка изазвала је праву хистерију у прозападним медијима у Украјини, али и и у Европској унији и САД-у. Руски аналитичари говоре да све има одлике рата… Подржавао евроатлантске интеграције Украјине, радио на стварању покатоличења православних Украјинаца, а објављивао је чак и рекламе геј-клубова, са адресама и ценовницима услуга: епископ Александар Драбинко

Најмлађи руски епископ Александар Саша Драбинко је одлуком Синода Украјинске православне цркве Московске патријаршије разрешен свих дужности због низа неканонских, неетичких, антиправославних и антируских акција. Кап која је довела до смене млађаног епископа је јавна подршка геј популацији и спремност да приликом одржавања украјинске „Параде поноса“ (током Европског фудбалског шампионата који се одржава у овој земљи) предводи ту поворку.

Тако је Драбинко, кога су украјински политичари припремали да преузме Украјинску православну цркву Московске патријаршије, развлашћен. Но, то није био једини преступ младог епископа. У образложењу разрешења стоји да је Синод то урадио због његовог „деструктивног деловања, недоличног понашања (често се пресвлачио у цивилна одела, одлазио на летовања), бављења интригама, што је изазивало смутњу код верника“. Такође, у црквеним и световним медијима откривају се подаци о његовом политичком деловању, између осталог подржавао је улазак Украјине у евроатлантске интеграције, те да му је крајњи циљ био одвајање Украјинске православне цркве Московске патријаршије из састава Руске православне цркве и стварање јединствене Украјинске аутокефалне цркве (при чему би се ујединила са расколницима и унијатама, и постала део римокатолицизма).

Испоставило се да Драбинко има везе у високим политичким круговима у земљи и иностранству и да они још рачунају на њега, па су покренули кампању против највећег заштитника православља у данашњој Украјини, митрополита Агафангела који је председавао Синодом. Наиме, шеф председничке администрације Левочкин почео је да тражи од Синода Руске православне цркве да укине одлуку о разрешењу Драбинка и смени владику Агафангела. У кампању повратка Драбинка су се укључили и званичници Пољске и Римокатоличке цркве. Но, највеће притиске на Православну цркву врше из председничке администрације говорећи да ће „сва државна власт променити однос према Руској цркви ако не врате Драбинка.

Ових дана се готово све може купити. Чак и спасење! Папа Бенедикт је најавио да његови верни опет могу да плате Католичкој цркви како би олакшали свој пут кроз Чистилиште до Капије Неба.

Нема везе што је Мартин Лутер покренуо реформацију због њих: пуне индулгенције су се вратиле.

Њујорк тајмс извештава да, иако је црква званично раскинула са овом вековном праксом, још увек можете урадити нешто добро, а црква ће вам помоћи да се ослободите - папа их је тихо поново увео још 1960. Технички, католичка црква је забранила праксу продаје индулгенција још давне 1567. године.

Како истиче Тајмс, новчаној донацији неће измађи зарада опроштаја. Тајмс пише да вам “добротворни прилози, у комбинацији са другим делима, помажу да зарадите опроштај.”На овај начин чак можете купити индулгенције за ваше најмилије који су већ умрли, и тако подмазати њихов пут на небо, радећи нешто за цркву овде на Земљи.

Зашто би Католичка црква пристала на овај заокрет? Да није због тешке економске ситуације, или због тога што бледи њен утицај? Не уопште, каже епископ Бруклина. “Зато што има греха у свету”, рекао је он за новине.

Реформација? Каква реформација?

Џејсон Кокран (JasonCochran)

Извор: http://www.dailyfinance.com/2009/02/10/buy-your-way-to-heaven-the-catholic-church-brings-back-indulgen/

Турска је одлучила да поново отвори православну богословију на острву Халки, надомак Истанбула, саопштио је амерички предсједник Барак Обама.

„Задовољан сам његовом одлуком да се поново отвори богословија на Халки“, казао је предсједник након сусрета са турским премијером Реџепом Ердоганом у Сеулу, уочи дводневног самита посвећеног нуклеарној безбједности.

Отварање богословије, која је била центар православног богословског образовања више од једног вијека, до 1971. када је Турска затворила, кључно је, ако Анкара жели да докаже своју посвећеност људским правима и плурализму и убрза пријем у Европску унију, саопштено је из Брисела.

Друга посјета америчког предсједника Турској очекује се у јуну ове године.