Источник- Епархија Канадска

У сриједу 5. децембра, у својој 91. години, упокојио се Његово Блаженство Патријарх антиохијски Игнатије IV.

Његово Блаженство је претходног дана, након можданог удара, примљен у болницу Свети Георгије у Бејруту.

Патријарх Игнатије је рођен 1921. године у арапској православној породици у селу Мхардеј, у сиријској области Хама.

Након завршене школе у Хами, студирао је књижевност у Бејруту, гдје је и примио монашки постриг. Био је један од оснивача Православног омладинског покрета, основаног 1942. Од 1949. до 1953. студирао је на Православном богословском институту светог Сергија у Паризу, да би по повратку у Либан био рукоположен у свештенички чин. 1961. је хиротонисан за Епископа палмирског и патријаршијског викара, а наредне године је постављен за декана Богословије у Баламанду. Објавио је више богословских књига и бројне текстове. 1970. је изабран за Митрополита лаодикијског, а 2. јула 1979. за предстојатеља Антиохијске православне цркве. Патријарх Игнатије је био почасни доктор на богословским факултетима у Сорбони, Петрограду и Минску.

Бугарски патријарх Максим упокојио се јутрос у 4 ч. (6. новембра 2012), како је јавила Бугарска национална телевизија. Поглавар Бугарске православне цркве се налазио месец дана на лечењу у болници у Софији. Управо 28. октобра о. г. он је прославио 98 година свога живота. Данас, у уторак, заседаће Свети архијерејски синод који ће изабрати местобљуститеља патријарашког престола до избора новога патријарха.

Патријарх Максим је обављао патријарашку службу преко 40 година. За поглавара је изабран 4. јула 1971. године после упокојења патријарха Кирила у марту 1971. године.

Рођен је 29. октобра 1914. године у селу Орешак у области Ловеча, у породици Минков. На крштењу је добио име Марин (Најденов Минков).

Основно образовање је стекао у родном селу и са 12 година постаје послушник Тројанског манастира. Прогимназију је завршио са одличним успехом, и од 1929. до 1935. г. завршава исто тако са одличним успехом Софијску духовну семинарију. Другари су га окарактерисали као младића веселе нарави, па ипак озбиљног и занимљивог.

Од 1936. до 1938. г. он је на служби у цркви Свете Богородице у граду Русе. Благословом Митрополита доростолског и червенског Михаила, бавио се социјалним радом са питомцима црквеног сиротишта ”Свети Јован Рилски”. Од 1938. до 1942. г. он студира на Богословском факултету Софијског универзитета, када узима живог учешћа у студентским богословским круговима и православним братствима.

Од 13. децембра 1941. г. Марин прима монашки постриг у параклису Богословског факултета, када добија име Максим у част преподобног Максима Исповедника, светитеља из 7. века, прослављеног по силној вери и православном вероисповедању.

У чин јерођакона рукоположен је 19. децембра 1941. г. да би га крајем 1942. г. Свети синод поставио за наставника-васпитача у Софијској духовној семинарији. Предавао је и значајне предмете: основно богословље и пастирско богословље. Маја 14, 1944, у Черепишком манастиру, где је била интернирана ова школа, рукоположен је у јеромонаха; у звање архимандрита произведен је у јулу 1947, да би 1950. био постављен за настојатеља Бугарског подворја у Москви.

Од 15. јула 1955. архимандрит Максим је главни секретар Светог синода, обављајући и дужност председника Уредништава “Църковен вестник” и “Духовна култура”.

У Патријаршијској катедрали “Св. Александар Невски” архим. Максим је 30. децембра 1956. г. хиротонисан у епископски чин с титулом „Браницки”. На овој хиротнији му је патријарх Кирил произнео проповед на тему “Епископат као савест Свете Божије Цркве”, која је остала као духовно завештање будућем патријарху.

Дана 30. октобра 1960. г. Епископ браницки Максим је једнодушно изабран за Ловчанског митрополита и у службу је уведен 20. новембра исте године. У свом родном крају, и поред тешких економских и политичких прилика, изградио је и осветио неколико нових храмова.

Када се 7. марта 1971. г. блаженопочивши патријарх Кирил преставио у Господу, Митрополит ловчански Максим је изабран за местобљуститеља и председника Светог Синода, коју службу је обављао од 13. марта до 4. јула 1971. г.

Дана 4. јула 1971. на патријаршијском изборном црквено-народном сабору, у саставу од 101 члана, сабраном у пространој Синодланој палати у Софији, Митрополит ловчански Максим је изабран с највише гласова и добио звање Бугарски патријарх и Софијски митрополит. Поводом избора објављена је посебна споменица.

Током своје патријарашке службе блаженопоч. Максим је посетио углавном све помесне православне Цркве: Цариградска, Александријска, Јерусалимска, Руска, Српска, Грузијска, Румунска, Кипарска, Јеладска и др., што је допринело учвршћењу православног јединства. Српску Православну Цркву Патријарх Максим је посетио у време Патријарха српског Павла.

Његова Светост је активно учествовао на међудржавним и међуцрквеним скуповима по питању ширења хришћанских мировних принципâ. Патријарх Максим је примио почасни докторат на Духовној академији “Св. Климент Охридски” и био је почасни члан Московске духовне академије. Објавио је три књиге проповеди и беседа под називом “На Господнята нива”.

На пријему у Синодалној палати Бугарски патријарх Максим је удостојен звања почасног доктора Хришћанске богословске академије у Варшави. Такође, за време свога мандата, председник Бугарске Георгиј Прванов уручио му је највиши орден “Стара планина” I степена “за огромне заслуге у духовном животу бугарског народа и за мудро руковођење пословима Бугарске православне цркве”.

Избор местобљуститеља и датум сахране патријарха Максима објавићемо благовремено.

Информативна служба СПЦ

У Александрији је за новог поглавара Коптскe православне цркве изабран епископ Тавадрос. Избор долази у време када су у Египту на власти исламисти и када се хришћани жале на дискриминацију.

Коптска црква изабрала је новог поглавара, епископа Тавадроса који ће бити на челу највеће хришћанске заједнице у Египту у тренутку политичких промена и пошто су исламисти преузели власт у Египту.

У раскошном ритуалу испуњеном молитвом, верницима и тамјаном, у цркви Светог Марка у Александрији, име 60-годишњег владике из стаклене чиније извукао је дечак с повезом преко очију, међу именима још двојице кандидата.

Кандидати су били епископ Тарвадос из провинције Бехеира из делте Нила, епископ Рафаел (56), доктор медицине и помоћник епископа за централни Каиро и отац Рафаел Ава Мина (70), навео је АФП.

Тавадрос је заменио епископа Шенуду III који је водио Коптску православну цркву четири деценије до марта ове године када је умро у 88. години, пренела је агенција Ројтерс.

Британска агенција наводи да ће многи верници од њиховог новог црквеног поглавара тражити да се "чује глас хришћана" који су се дуго жалили на дискриминацију у Египту.

Коптска православна црква је древна црква египатских хришћана, са седиштем у Александрији. Представља највећу хришћанску цркву Египта која окупља око 90 одсто египатских хришћана. Египатски хришћани, Копти, чине око 10 одсто становништва Египта, којим доминирају муслимани и који има преко 80 милиона становника.

Једна од највећих хришћанских светиња – Црква Светог Гроба у Јерусалиму – лако може бити затворена због дугова!

Израелске власти су конфисковале банкарске рачун и тиме је довеле пред затварање – саопштила је Грчка православна црква која је један од власника храма.

Црква је направљена на месту на којем је, према хришћанском веровању, разапет, сахрањен и васкрсао Исус Христос, а њени дугови су за потрошену воду и прелазе 9 милиона шекела (око 2,4 милиона долара).

Храм је вековима био ослобођен пореза и комуналних плаћања, а израелске власти су му пре неколико година ову привилегију укинуле.

„Воду никада нисмо плаћали – ни под Турцима, ни под Британцима, Јорданцима и Израелцима. Тако је било све донедавно када је израелска компанија за снабдевање водом послала рачун у износу од 9 милиона шекела. То значи да ми, Фрањевци и Јермени морамо да платимо овај износ“ – рекао је представник грко-православног патријарха Јерусалимског архиепископ Исихиос.

Представници храма су спремни да плаћају текуће рачуне, али су замолили да им се претходни дуг отпише.

„Док су вођени преговори са представницима компаније, наши рачуни у банкама су били блокирани без претходног упозорења“ – тврде из Храма.

„Довели су нас у веома тежак положај. Не можемо да исплатимно плате и покријемо текуће трошкове за цркву. Протестујемо против таквих радњи израелске стране, али водимо са њом преговоре и борићемо се за наша права до краја“ – рекао је други грчки архиепископ Теодосије.

Исихиос и Теодосије не искључују могућност да Црква на крају може бити затворена за ходочаснике и туристе који долазе са свих страна света.

„Не можемо да затворимо цркву а нисмо у стању да постојимо без новца“ – рекао је Исихиос.

 Извор: http://www.fakti.org/globotpor/crkva-svetog-groba-u-jerusalimu-pred-zatvaranjem-zbog-dugova-za-vodu